Agenturom se bavim vec 21 godinu. Kad se osvrnem iza sebe i pogledam svoj posao, tek tada vidim koliko su se stvari promenile.
Te davne 1993 godine , u nasoj zemlji je bilo ratno stanje. Agencije za nekretnine su bile nesto novo, ali zbog velikih pomeranja stanovnistva koji su se sklanjali od rata, u Novom Sadu je postojala ogromna potreba za nasom profesijom. Sa pravne strane, agencije su bile u potpunom mraku. Poslovanje i trgovina nekretninama su prakticno bili nelegalni, jer je bilo kakva transakcija u devizama bila zabranjena, a svaka kupoprodaja je bila i krsenje zakona. Od tada pa do sada, posao nam sa pravne strane isplivao na svetlo. Sada poslujemo legalno, nekretnine se isplacuju preko banaka. Imamo daleko bolju proveru nekretnina, mnogo manje nelegalnih objekata. Proveravamo i sprecavamo pranje novca preko trzista nekretnina. Sa druge strane, potraznja za stanovima je postepeno padala. Nekada, smo svaki stan koji je stigao u ponudu docekali kao poslasticu, oko koje su se agencije tukle i trkale ko ce prvi dovesti kupca. Danas je ponuda prepuna nekretnina koje nema ko ni da pogleda, a kamoli kupi. Kupci su nekada bili u stanju sprintera, koji mora da kupi danas, jer je sutra stan prodat, ili mu je cena veca. Danas, kupci opusteno sede za racunarom, razgledaju sumu stanova , kuca i lokala i jedino kad ih pogodi sokantno niska cena ili neka prelepa nekretnina, zovu i idu na teren.
Kada je bilo "bolje vreme".Za nas agente, sada je mnogo teze. Kao krokodili u maloj bari, cekamo kisni period a njega nema ni na vidiku. Sa nadom u Evropsku buducnost, koja bi trebala da nam donese pljusak svezeg novca na nase susno trziste, cekamo otvorenih usta i vatamo povremeni dasak u vidu provizije.
Нема коментара:
Постави коментар