Nekada davno.......bio sam mlad momak, koji je resio da se zaposli. Sudbina je odlucila, da procitam Solisov oglas, u kome su trazili agente. Svako ima par kljucnih momenata u zivotu, a taj trenutak je odredio moju profesiju.
Moj prvi teren....
Kad ste novajlija u agenciji, starije kolege vas gledaju, kao rukija u ratnoj zoni, koji nece dugo....Cim sam stigao, dobio sam kratka uputstva o nacinu rada, svoje radno mesto, i kupca kojeg niko drugi nije zeleo da radi. U pitanju je bila kupovina vikendice, za koju je ponuda bila vrlo skromna...Sa ogromnom zeljom, pronasao sam vikendicu na Velikoj Remeti u Fruskoj Gori. Dogovorio sam teren, i sa svojim nesrecnim kupcem krenuo u avanturu. Krenuli smo oko dva po podne, u lepom raspolozenju i lepom vremenu. Cim smo usli u sumu, moja uputstva o destinaciji vikendice, su se pokazala nedovoljna. Sa svakim sledecim skretanjem, bio sam sve nesigurniji, a suma sve mracnija i veca.Vozili smo se i vozili ...sve do sumraka, a nasu vikendicu, pronasli.. nismo.
Porazen i ubijenog morala, priznao sam poraz i sa svojim klijentom se vratio u grad.
Taj prvi teren me je toliko ubio, da sam bio na klackalici da odmah odustanem...
Prva prodaja.....
Jutro donosi novi dan, i prelomio sam da se ne predajem. U agenciji sam pronasao hrpu starih novina, sa malim oglasima. Procitao sam i pozvao stotinu vlasnika, i tada se sudbina opet umesala. U jednom oglasu, javio mi se stariji covek, koji je imao dragulj. Vikendicu, usred nacionalnog parka Fruska Gora. Jedna od deset vikendica, koja ima gradjevinsku dozvolu. Gradjena, kamenom iz Dalmacije, od specijalnog drveta, sa prirodnim izvorom na placu, i povoljne cene od 15000 maraka. Ima on i vhs kasetu, sa snimkom vikendice iz helihoptera. Sednem ja u kola, pokupim kasetu, i uvece sa devojkom, pustim projekciju. Tesko je opisati, ali to je bio raj.....Sutra sam kasetu, brze bolje, odneo kupcu i umesto cene od 15 hiljada, kazem mu cenu tri hiljade vecu. Procena se pokazala tacnom, jer me je sledeceg dana, covek cekao ispred kancelarije, sa kasetom u rukama i sa zeljom da odmah napravimo ugovor. Elem...pozvao sam prodavca i reko mu srecne vesti. Prodali ste vikendicu. Plus imate tri hiljade vecu cenu. Potajno se nadajuci casti, koju sam zasluzio. Ugovor je prosao bez problema. Vikendica je dobila novog vlasnika, a mene je prodavac pozvao na kafu. Stan mu je bio u funkcionerskoj zgradi , a on je bio jedan dobrostojeci gospodin. Docekali su me sa kafom i zahvalnoscu zbog tri hilade kojima se nisu nadali. Pri odlasku ,dobio sam i poklon. Dar, je bio zapakovan u kesi, pa ga nisam otvarao . Kad sam stigao kuci, otpakovao sam ga, i dobio uspomenu za ceo zivot....bile su to dve kile.......SEMENSKOG GRASKA.
www.nekretnine-mojdom.com
Нема коментара:
Постави коментар